10 koraka za duševno zdravlje
Većina ljudi zna kako da unapredi svoje fizičko zdravlje – na primer zdravom ishranom ili svakodnevnim kretanjem. Takođe, opštepoznato je da uređena životna sredina i dobro radno okruženje doprinose zdravlju. Nasuprot tome, duševno zdravlje retko se tematizuje. Mnogi od nas, doduše, imaju recepte protiv kriza i u stanju su da, manje ili više, dobro savladaju svakodnevni stres. Ali, šta treba da se uradi kada nekome preti opasnost da mu "voda dođe do grla"?
- Šta su uzbunjujući znaci duše?
- Kako održavam ravnotežu između profesije i porodice?
- Da li se nalazim nadomak iznemoglosti usled posla (Burnout)?
- Gde mogu da nađem savet i pomoć?
Ovde kreće kampanja «10 koraka (ili impulsa) za duševno zdravlje». Ona pruža savete i podsticaje koji doprinose zadovoljavajućem duševnom stanju i pozitivnom doživljaju života. Oni su zamišljeni kao stimulansi za razmišljanje – pokušajte da, tu i tamo, neki savet ukomponujete u svoj svakodnevni život i očekujte iznenađenja!
Prihvatite samog sebe
Niko nije savršen.
Prihvatiti sebe samog znači da poznajem i koristim svoje sposobnosti i da znam šta me čini zadovoljnim. U stanju sam da svesno pratim svoje telo i njegove signale i da na bazi toga stičem sigurnost. Umem da prepoznam svoja osećanja i da time donosim odluke koje mi prijaju. U poznavanju svojih kvaliteta i nedostataka polazi mi za rukom da prepoznam, takođe, svoje greške i slabosti i da ih prihvatim kao deo sebe. Voditi brigu o sebi znači misliti na sebe samog, i onda kada se to drugima ne dopada. Za to je potrebna hrabrost. Pritom vodi računa o tome gde su moje granice i osećam šta je za mene dobro, a šta mi škodi.
Ideje/podsticaji
- Koncentrišem se na svoje kvalitete, a ne na nedostatke: U čemu sam zadovoljan sobom? Šta me čini zadovoljnim u mojim vezama? Šta me čini zadovoljnim u mojoj profesiji? Šta mi je danas uspelo, zbog čega mogu da se radujem?
- Da li nekad mogu i da se nasmejem nad sopstvenom greškom?
Govorite o tome
Mnogo toga počinje razgovorom.
Govoriti o stvarima, slušati, sistematizovati, razjašnjavati, učestvovati, sročiti šta me pokreće – to pomaže da se ublaži napetost i pritisak. Za pogođene, često i za indirektno pogođene nije uvek lako da se otvoreno govori o brigama. Ali, ako imam hrabrosti da sa drugim ljudima govorim o svojim problemima, iz toga za obe strane često nastaju novi načini gledanja ili polazišta za rešenja. U prirodi je čoveka da sa drugima deli radost i patnju.
Ideje/podsticaji
- Koliko vremena sam danas izdvojio da sa nekim povedem prisan razgovor?
- Kada se osećam loše, kada se radujem, kome to mogu da kažem? Ko me sluša?
- Šta me već dugo nervira i krade mi energiju? A sa kim tu ljutnju modu da podelim?
Ostanite aktivni
Uvedite kretanje u život.
Fizička aktivnost je dragoceno uravnotežavanje u našem često stresnom, ubrzanom i iritacijom preplavljenom svakodnevnom životu. Ipak, krećemo se sve manje. Važi zlatno pravilo: Treba se kretati najmanje 2½ sata nedeljno, u obliku svakodnevnih aktivnosti ili sporta. U to spada svaki oblik kretanja od 10 minuta, pri kojem su puls i disanje blago ubrzani.
Ideje/podsticaji
- Da li u mom životu postoje redovni termini za kretanje?
- Koje aktivnosti – plivanje, pešačenje, trčanje, plesanje, itd. - mi pričinjavaju zadovoljstvo? Zašto ponekad ne otpešačiti i pritom "provetriti" glavu?
- Da li sam danas već imao neku fizičku aktivnost koja mi prija? Rad u bašti, takođe, donosi zadovoljstvo i pruža neophodni balans.
Naučite nešto novo
Učenje jeste otkrivanje!
Naučiti nešto novo znači putovanje kroz otkrića koje mi pruža izlet iz svakodnevnice, podaruje mi nove impulse i jača moj osećaj sopstvene vrednosti. Ko je spreman da nauči nešto novo pokazuje i da se dalje razvija - na ličnom i profesionalnom planu. Učenje se ne odvija samo u glavi, već ono aktivira sva naša čula. Nikada nije kasno da se pokuša nešto novo.
Ideje/podsticaji
- Šta bih želeo da umem? A šta me koči da to naučim? Što ne biste počeli kursom plesa, pohađali mini trening u klubu za stoni tenis ili naučili da svirate neki novi muzički instrument?
- Šta su moji talenti i sposobnosti? Kako želim da ih koristim?
- Koje etape učenja su mi do sada pomogle u životu?
Ostanite u kontaktu sa prijateljima
Prijateljstva su dragocena.
Sa prijateljima sam blizak, možemo da razgovaramo o svemu. Intimni detalji ostaju među nama. Od prijatelja ne želim da doživljavam pritisak, a ipak sam tu, kada sam im potreban. Prijatelji smeju da kritikuju i dozvoljavaju mi da budem onakav čovek kakav jesam.
Ideje/podsticaji
- Da li mi moj koncept života ostavlja vremena za prava prijateljstva?
- Da li postoji «najbolja drugarica» ili «najbolji drug»?
- Šta očekujem od drugarice, druga?
- Šta sam spreman da unesem u prijateljstvo?
- Sa kim želim da osmišljavam svoje slobodno vreme, a sa kim ne?
- Negujem svoja prijateljstva, upućujem telefonske pozive ili pišem SMS poruku.
- Činim prvi korak i javljam se starim prijateljima koje duže vreme nisam video.
Opustite se
Nađite novu snagu u miru.
Naš mislilački proces jeste konstantna unutrašnja bujica slika, misli, stanje konstantnog komešanja. Stoga je važno da nakon aktivnih faza sledi faza opuštanja i odmaranja. Kada smo opušteni, osećamo se dobro, smireni smo, lišeni konflikata i trezveni. Ko je opušten, može bolje da proceni sebe i druge i da na miru donosi odluke. Modusi opuštanja nalaze se svuda i ne koštaju ništa.
Ideje/podsticaji
- Da li u mojoj svakodnevnici postoji slobodan prostor za svesno opuštanje?
- Da li imam neko mesto gde mogu da se povučem, da bih došao do pravog mira?
- Pri kojim aktivnostima mogu da se opustim i «isključim»? Pri slušanju muzike, meditaciji, šetnji, jogi ili slikanju?
- Da li mogu jednom nedeljno, radi opuštanja, da prevalim put do posla i peške?
Zatražite pomoć
Da bi se zatražila pomoć, potrebna je hrabrost.
Ko zatraži pomoć, pokazuje kvalitet, a ne slabost. Ima ljudi koji žele da mi pomognu, kada im se poverim. Smem da zatražim pomoć, a bez obzira na to nisam slabić. Zamoliti za pomoć znači, takođe, ukazati poverenje. Na taj način mogu ponovo da aktivno delujem i ne osećam se bespomoćno prepuštenim svojim osećanjima i brigama. U posebno zahtevnim situacijama važno je koncentrisati se na svoje dominantne sposobnosti, izvršavati zadatke i prihvatiti pomoć. To iziskuje poverenje i veru - takođe u druge.
Ideje/podsticaji
- Da li verujem u to da postoji pomoć, kada za nju zamolim?
- Da li prihvatam da ljudi rešavaju zadatke drugačije nego što bih ja to uradio?
- Poznajem li osećaj ustezanja, kada molim za pomoć?
- Kada sami nudite profesionalnu pomoć: «Kada sam poslednji put dopustio da mi se pomogne?»
- Kojim osobama od poverenja se obraćam, kada mi je potrebna pomoć?
Budite kreativni
U svima nama počiva kreativnost!
Mnogi ljudi u sebi nose čežnje, želje, strahove i misli koje ne mogu da pretoče u reči. Kreativnim aktivnostima – slikanjem, bavljenjem muzikom, majstorisanjem, kuvanjem, branjem cveća i mnogim drugim načinima – možete da izrazite ta osećanja. Kreativnost stvara balans za mnoge tenzije koje sužavaju prostor mog bića. Ovako mogu da se opustim i da crpim snagu.
Ideje/podsticaji
- Koliko slobodnog prostora uzimam za kreativno stvaranje?
- Šta je moj davnašnji san: Da konačno naslikam akvarel? Da učim svirati gitaru? Da održavam neku malu baštu? Da pohađam kurs za kreativno pisanje?
Učestvovanje
Ljudi su socijalna bića.
Biti deo zajednice spada u najvažnija životna iskustva. Zajednica od nas zahteva hrabrost za susret. Učestvovati znači uneti želje, interesovanja, sposobnosti, strahove i nade tamo gde je poenta u stvarima koje su meni važne. Živeti u zajednici znači takođe: Osećam oslonac i pružam podršku bliskima
Ideje/podsticaji
- U kojoj grupi se osećam dobro?
- Da li postoji neka zajednica, udruženje, organizacija u kojoj želim da učestvujem?
- Kako izvodim prvi korak stupanja u zajednicu? Ko bi mogao da me u tome podržava?
- Kada sam poslednji put imao neko gala slavlje?
Ne odustajte od sebe
Prevaziđite životne krize.
Za emocionalno suočavanje sa šokom, tugom i traumatičnim događajima potrebno je vreme. Stoga je važno izdvojiti za sebe to vreme, ali dozvoliti i drugima pravo na njega u kriznim situacijama. Kada naizgled ništa više ne ide, dobro je koncentrisati se na vitalni ritam (ishrana, disanje, san, kretanje). Ne moram sam da prolazim kroz to. Imam pravo da u kriznim situacijama zatražim stručnu pomoć i da istu prihvatim.
Ideje/podsticaji
- Da li za mene postoje "pojasevi za spasavanje" u kriznim slučajevima?
- Da li poznajem ljude kojima preti opasnost da odustanu od sebe samih?
- Gde postoji stručna pomoć u kriznoj situaciji?
- Koje vrednosti mi daju integritet u kriznim situacijama?
Materialien herunterladen und bestellen
- Film 10 Schritte für psychische Gesundheit
- Verschiedene Kantone und Organisationen setzen die 10 Schritte für Psychische Gesundheit in ihrer Arbeit ein. Weitere Informationen finden Sie auf der Website des Netzwerks Psychische Gesundheit Schweiz
- Pro mente Oberösterreich ist geistiger Schöpfer und damit alleiniger Urheber der Piktogramme „10 Schritte für Psychische Gesundheit". Die Urheberrechtsstellung bleibt trotz Übertragung der Werknutzungsbewilligungen ausschließlich beim Urheber.